Заједно

СТУДЕНТИ ИЗ НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА НАСТАВЉАЈУ СТУДИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Свет у малом под Авалом
У оквиру пројекта „Свет у Србији”, у Београду је сада друга група студената, бројнија него прошле године. Дошли су из 42 земље, са четири континента. Стипендисти су Владе Србије. У Студентском одмаралишту на Авали, уз помоћ професора Филолошког факултета, уче српски, а од октобра ће започети студије које су одабрали

Пише: Алекса Митић

Дошли су, као што су некад долазили њихови родитељи и пријатељи у другој половини прошлог века, да уче. Ти њихови преци из земаља Покрета несврстаних постали су нам и остали пријатељи, наши најбољи амбасадори у њиховим земљама, који су изгрдили мостове између две државе. Њихови потомци и сународници су наши гости. Имају обезбеђен смештај, исхрану и бесплатно школовање. Обезбеђени су им одлични факултети, професори и академски програми.
О Србији сада, после пола године боравка овде, знају много више. Савладали су основе српског језика и труде се да га користе у свакој прилици користе. Недостаје им кућа и породица. Професоре и асистенте Филолошког факултета неки доживљавају као нове чланове породице.
– Наш рад није исти као са домаћим студентима, на факултету. Овде морамо да улазимо и у њихове личне проблеме. Неки се осећају беспомоћно, па мораш да схватиш шта их мучи и помогнеш – каже за Националну ревију професор Весна Крајишник. – Настава се одвија од октобра прошле године, траје осам месеци, по шест школских часова дневно, од 9 и траје до 14 сати. После подне пишу домаће задатке, а имају и довољно времена за слободне активности. По програму, имају 960 часова. Долазе као апсолутни почетници и на крају стичу знање нивоа Б 1 (европско мерило), које омогућава да прате наставу на факултету, ТВ програм, да читају новине, споразумевају се са другима. Владају фондом од две и по до три хиљаде речи, што им је довољно за полагање завршног испита и пролаз на факултет. Међутим, тек активним учешћем у настави, током прве године студија, потпуно савладају језик. Имају и посебне часове на којима обрађујемо њима најпотребнију стручну терминологију.
Гестом, мимиком, лексичким интернационализмом, стварањем ситуације, показивањем, уз помоћ енглеског, или француског језика, учимо их српском – објашњава нам професор Зона Мркаљ.
– Тако је на почетку. Сада све причамо на српском, мада они још увек греше. Могу све да објасне из граматике, али греше у говору. Врло су озбиљни у раду и веома мотивисани. За оне који су дошли касније, или се нису довољно снашли, организујемо допунске часове три пута недељно, поподне, по три часа.

ОСТВАРЕЊЕ ЈЕДНОГ ЖИВОТНОГ СНА

Ледене дане минуле зиме провели су углавном у одмаралишту на Авали. Како је дошло пролеће, живнули су. Када су допутовали у Србију, неки из топлих крајева нису имали ни чарапе. Дошли су у јапанкама. Паскал Хаки Бужумбур, из Бурундија, у свој земљи углавном носи мајице. Пре поласка у Србију добро се распитао и припремио за зиму. Сад има колекцију џемпера.
– Дошао сам да студирам медицину из два разлога – прича нам. – У средњој школи волео сам биологију. Друго, желим да помогнем болесним људима. Свуда у свету потребни су лекари. Не свиђа ми се ваше време. Ми имамо само доба кише и доба сунца. Нема минуса.
Пуле Мукума из Замбије завршио је средњу школу, намерава да студира на Економском факултету Београдског универзитета.
– Био је то мој сан када сам био мали и сад желим да га остварим. Бићу тада богати економиста. Људи у Замбији мисле да у Србији има непријатних људи. Греше. Овде су људи веома пријатни. Прошле недеље био сам на Ади са другарицом. Било је фантастично. Волим воду и рибу.
Са далеких Кариба, из Гренаде, стигла је Аманда Хил. Студираће грађевину. Уживала је, каже, кад је пао први снег. Грудвала се, пробала да се санка и клиза. Од клизања је одустала, пошто је падала. Ипак, пролеће јој је најлепше, ни хладно ни вруће. Свакако, пропутоваће Србијом. Радује се тродневном одласку на Златибор и Тару са колегама. То путовање организују домаћини из одмаралишта.

ДА БИ ПОМОГЛИ СВОЈОЈ ЗЕМЉИ

Индонежанин Ади Брамаско прави је глобтротер и полиглота. Поред француског, немачког и холандског, сада учи српски.
– Радим у Министарству иностраних послова. Дипломирао сам међународне односе у Индонезији. Овде, на Факултету за безбедност, уписао сам мастер. Изабрао сам Србију, jeр мало нас зна каква је заправо то земља и каква је њена сарадња са мојом домовином. Код вас су људи љубазни и пријатни. Нема много саобраћаја, за разлику од наше Џакарте, где је права саобраћајна катастрофа. Град и иначе не волим много. Досадан је. И овде ми је најинтересантније да прошетам до Зуца, Белог Потока, Пиносаве... Природа и људи на селу веома су занимљиви. И српски језик је занимљив, зато што је различит. Кад завршим судије овде, радићу у мојој земљи. Код нас се много ради. Званично од девет до три, али често то потраје и до девет увече. Овде као да сам на великом одмору.
Михаел Бинг, из Тринидада и Тобага, Кариби, жели да студира политичке науке, како би у будућности могао да помогне својој земљи. Видео је оглас за стипендије и допала му се идеја да дође у Србију на студије. Први пут је доживео снег. Раније га је видео само на ТВ екрану. Србија му се много допала и већ је са другарицом, Српкињом, путовао по Војводини. Нада се да ће видети више, каже, имаћу довољно времена.
И Габриела Адинеа из Нигерије привукао је оглас за стипендију. Завршио је студије физике и спрема се на мастер.
– Није ми било лако да се одлучим, али желим да будем професор и зато морам више да радим. Јавио сам се на оглас, урадио тест, интервју, и победио. Био сам међу четворо најбољих.
Из Палестине, после завршене средње школе, Садам Шаувамбра дошао је да студира медицину. Са другарима обилази околна села и шуме, али најлепши му је Земун, и то онај део поред Дунава.
И тако, овде под Авалом свакодневно се нешто дешава. Пешачењем стичу кондицију за учење. Пели су се на Авалски торањ. Посетили Филолошки факултет. Правили су модну ревију народних ношњи из својих земаља. Неки сами обилазе Београд. Неки се баве музиком. У одмаралишту имају судио и собу за вежбање. Певају у хору, уче песме на српском, изворне и староградске. Попут „Хајде, Јано”, „Фијакер стари”, „Београде, Београде”. Кад се појаве на београдским улицама, привлаче пажњу пролазника који желе да се сликају са њима. На ту врсту пажње, кажу, споро се привикавају.

***

Установа дугог трајања
Од октобра се селе у регуларне студентске домове. Студираће економију, медицину, политичке науке, безбедност, машинство, психологију, телекомуникације...
Према речима Радета Дабетића, директора Установе студентско одмаралиште „Београд”, Србија овим академцима, у оквиру пројекта „Свет у Србији”, плаћа смештај, исхрану, школарине и стипендије.
Иначе, установа Студентска одмаралишта и опоравилишта Србије постоји од 1948. и под окриљем је Сектора за ученички и студентски стандард Министарства просвете и спорта. Има објекте на Авали, Златибору и Палићу.

***

Студентски парламент
Да би лакше решавали проблеме са којима се сусрећу, студенти из несврстаних земаља изабрали су свој парламент који ће их представљати, контактирати са министарствима, факултетима, другим студентским организацијама, као и са руководством одмаралишта. Изабрали су по једног представника из сваке од четири групе, а за председника Давида Соуманоа из Малија, будућег студента електротехнике. Захваљујући се на избору, он је најавио бројне активности, од путовања и спортских такмичења до посета културним институцијама: „Помагаћу вам да живите у миру. Ако будете имали проблема, решаваћемо их заједно. Бићемо веза између професора и вас.”